ТОКСИЧНЕ СУПСТАНЦЕ
Супстанце које означавамо као токсичне одвајамо од осталих загађујућих материја (полутаната) због њиховог акутног дејства које могу имати на акватичне екосистеме. То су супстанце које могу да директно изазову смрт организама и током релативно кратког временског периода. Акутна токсичност се јавља када високе концентрације супстанце узрокују непосредну опасност или смрт. Токсини генерално угрожавају цео екосистем и смањују његову природну способност да се опорави.
У токсичне супстанце спадају метали (арсен, кадмијум, жива), цијаниди, киселине, базе, амонијак, хлор и пестициди. Те супстанце у сублеталним концентрацијама могу да изазивају хроничне ефекте. Хронична токсичност је дуготрајан ефекат сублеталних доза супстанци које доводе до промена раста, репродукције и развоја акватичних организама.
Наредна поглавља се фокусирају на неке од најчешћих токсичних супстанци: амонијак, хлор и пестициди.
Амонијак
Амонијак је један од најчешћих загађивача акватичних екосистема. Веома је токсичан у природи, а широко је распрострањен у површинским водама. У површинске воде амонијак доспева у различитим количинама из индустријских, градских и пољопривредних отпадних вода (ђубрива, храњење стоке), оштећених септичких система, изливених канализационих вода која садрже ђубрива и средства за чишћење, као и из случајних цурења.
Амонијак садржи велику количину азота, тако да је важан састојак вештачких ђубрива. Када се помеша са водом, амонијак образује јако средство за чишћење, што се користи у домаћинствима и индустрији.
Колико је токсичан амонијак? Токсичност амонијака зависи од рH и температуре воде. Уколико вредности рН и температуре расту, расте и токсичност амонијака.
Хлор
Најчешћи извор хлора у акватичним екосистемима су средства за дезинфекцију отпадних вода из домаћинстава, његова употреба као средство за чишћење у расхладним торњевима и као средство за избељивање у текстилној и папирној индустрији. Хлор је хроничан извор поремећаја у акватичним екосистемима, посебно у водотоцима који примају отпадне воде из домаћинстава.
Присуство хлора може да промени састав рибље популације низводно од места улива отпадних вода. Већа постројења за пречишћавање отпадних вода морају уклонити хлор из отпадних вода пре него што их испусте. Међутим, мања постројења за пречишћавање отпадних вода не уклањају хлор. Доказ за ово је што водене биљке низводно од места улива таквих отпадних вода (које садрже хлор) делују избељено.
Колико је хлор токсичан? Уколико се слободни резидуали хлора могу измерити у површинским водама, онда оне нису довољно безбедне за развој риба. Са опадањем рН вредности хлор постаје токсичнији.
Пестициди
Постоји јако велики број пестицида који се користе у пољопривреди и хортикултури. Ти пестициди имају различите последице на акватичне екосистеме и путем отицања доспевају у текуће и стајаће воде. Органофосфати су токсичнији за рибе него за друге акватичне организме, јер абсорбују велике количине пестицида у крви путем шкрга. Високе концентрације имају тренутне и смртоносне последице по акватичне организме. Дуготрајно излагање ниским концентрацијама може озбиљно да угрози популације риба доводећи до опадања раста и репродукције, као и до смањења бројности организама којима се хране.
